in

Ljudi dijele status Srbina koji je objasnio zašto nije gledao Daru iz Jasenovca: Zbog ovog razloga ćete se dobro zamisliti

Društvenim mrežama kruže brojni razlozi zašto ljudi nisu i neće da gledaju film “Dara iz Jasenovca” o kojem priča cijela Srbija, a jedan Fejsbuk status se posebno izdvojio u gomili zbog jakih argumenata koji bi svakoga natjerali na razmišljanje.

Pritom, ovi argumenti nikako i ničim ne spore značaj filma i potrebu da se o ovako značajnim, ali mučnim temama govori – ovo je samo viđenje jednog od mnogih ljudi koji se bore da izađu na kraj sa mučnom svakodnevicom ne prisjećajući se pritom tragedija iz prošlosti. Ne zato što žele da ih zaborave, već zato što je teško ponovo suočiti se sa njima, i potpuno ih razumijemo, a status o kojem pričaju svi prenosimo u cijelosti:

“Nisam gledao film sinoć. Nisam gledao ni Dnevnik Dijane Budisavljević. Nisam gledao čak ni Šindlerovu listu. I od Benjinijevog Život je lijep sam se danima oporavljao. Neću gledati ni Quo Vadis, Aida?

I inače, domaće (srpske, hrvatske, bosanske) filmove i serije koje se bave našom tmurnom svakodnevnicom ili, pak, bitnim, a tragičnim, momentima iz naše skorije istorije, uglavnom uspješno izbjegavam. Nekako imam osjećaj da mi je dovoljno, čak i previše, to što 30 godina iz prve ruke moram da doživljavam ovaj naš svakodnevni jad i čemer, te zbog toga nisam naročito zainteresovan za to kako to izgleda iz perspektive umjetnika, pa makar on bio i izuzetno nadaren.

E, sad kad sam to napisao, mogu da napišem i da mene niko ne mora da podučava o tome ko su bili ustaše i šta je bio i čemu je služio Jasenovac, a posebno mi u toj sferi nije potrebna poduka spodoba koje je stvorio Vojislav Šešelj. Nije meni potrebno da srpski film dobije Oskara, da bih znao za srpska stradanja. (Napomena: Ovo nipošto ne znači da film ne treba da dobije Oskara ako je dobar. Još manje znači da film o Jasenovcu ne treba snimiti, naprotiv. Ovo nije tekst o filmu. Ovo je tekst o propagandi.)

PROČITAJTE  Stravična nesreća: U smrt zajedno otišla dva rođena brata

Moju prababu Mitru, babu moga oca, majku moga đeda Drage, ustaše su zaklale i zapalile 1942. godine. Mog prađeda Ćiru, oca moje babe Radojke Borovine iz sela Rijeke kod Han Pijeska, šuckori su objesili 1915. godine na kućnom pragu. Moja je baba tad imala 2 godine.

Prababa moje djece, baba moje žene Sandrine, zvala se Zora Šešum i bila je sa Kozare. Od cijele njene porodice, samo su ona i njena sestra Angelina izbjegle smrt u ustaškom logoru. Zora je imala 11 godina kad je rat počeo, 15 kad se završio.

I onda se Zora, odmah nakon rata, u sedamnestoj godini, udala za Franju Špeha, hrvatskog partizana, i njih su dvoje rodili troje djece. Rodili su i Ivana Špeha, oca moje žene, dedu moje djece. I Ivo je onda oženio Miku, Srpkinju iz Negrišora u Dragačevu. I njih su dvoje rodili moju ženu Sandrinu.

Zato što je Zora, kojoj su ustaše sve pobile, znala da ustaše i Hrvati nisu isto. Da ustaše i Muslimani nisu isto. Zato se rodio Ivo i zato se rodila Sandrina i zato su se rodili Rastko i Aleksa, moji sinovi. I kad mi Šešeljevi kriminalci poručuju da je moja obaveza da mrzim Hrvate, oni mi poručuju da ja moram mrziti svoju djecu. Jer moje djece ne bi bilo da nije bilo jedne Srpkinje sa Kozare i jednog Hrvata iz Slavonske Orahovice.

Dakle, znam ja ko su ustaše, i šta je Jasenovac. Mene na to znanje obavezuje stradanje svih mojih, onih što su ubijeni 1915. i 1942. i devedesetih samo zato što su bili Srbi. Jednako kao što me na to znanje obavezuje stradanje svih onih koji su devedesetih ubijeni samo zato što nisu bili Srbi.

PROČITAJTE  Diskusija o "Dari iz Jasenovca" u Ujedinjenim nacijama

Mene obavezuju ljudskost i hrabrost prababe moje djece, Zore Šešum. Obavezuju me da se oduprem mržnji. Jer da se ona nije oduprijela mržnji, moje žene i moje djece danas ne bi bilo.

Svako od nas ima vrlo jednostavan izbor pred sobom. Imali smo ga i 1991. i svake godine posle toga, sve do danas.

Ima jedna dobra kineska poslovica koja se, kao i milion drugih, pripisuje Konfučiju. Ide otprilike ovako: Najbolji trenutak da posadite drvo bio je prije 20 godina. Drugi najbolji je danas.

To što smo propustili bezbroj šansi ne znači da je prekasno. Nikad nije prekasno. Mi nismo ni početak ni kraj. Zora Šešum je to znala. Razboljela se i umrla u 45. godini. A opet, bez obzira na kratak život ispunjen nezamislivim ličnim tragedijama, njeno nepristajanje ne mržnju je stvorilo još sedam života, a tri od tih sedam su okosnica mog svemira, osa oko koje moj život rotira.

Odupri se. Voli. Odjebi iz svog života nekrofile koji žrtve koriste za svoju propagandu, a svoju propagandu koriste da zabašure svoj lopovluk i otimačinu. Voli, stvaraj, daj sve od sebe, budi najbolji što možeš. Svakog dana sebi kažem: Odupri se mržnji. I nije lako. I prečesto sam bijesan. I od tog bijesa nemam apsolutno ništa, osim osjećaja griže savjesti i osjećaja da bijes i mržnja na kraju pogode samo one koje volim i do kojih mi je stalo.

Odupri se mržnji.

To je, Srbine, tvoja ljudska i patriotska dužnost. Odupri se mržnji i na taj način učini počast svakoj srpskoj žrtvi, svakome ko je ubijen samo i jedino zato što je bio Srbin/Srpkinja.

Odupri se mržnji.

Samo tako ćeš moći mirne duše reći da niko ko je stradao samo zato što nije bio Srbin, nije ubijen u tvoje ime.

PROČITAJTE  (ŠOK VIDEO) IVAN GAVRILOVIĆ SILOVAO ŽENU! Jeziv skandal trese Srbiju!

Odupri se mržnji.

Daj sve od sebe, budi najbolji što možeš da budeš. Samo ćeš tako moći dovoljno da zahvališ svima onima koji su svojim stradanjem i svojom hrabrošću omogućili da tvoj život bude ispunjen ljubavlju.

To je jedini način. Ja drugog izbora nemam”, piše u njemu.

Autor: Krtica.net

Otkrili su ko je zapravo ubica Marjan Stamenković. Javnost je užasnuta

KO JE OVDE LUD? Izgleda da je Dara iz Jasenovca plagijat?!