in

“Moja djeca nemaju vrijeme za spavanje, u krevet idu kad hoće”

Jedna mama je podijelila svoju roditeljsku taktiku koja podrazumijeva da joj djeca odlaze na spavanje kada su umorna

Prenosimo njenu priču.

 

-Moja djeca nemaju satnicu za odlazak u krevet. Jednostavno je. Mi spavamo kad smo umorni. Volim slobodu koju nam to daje. U sedam uveče u svim kućama u zemlji čuju se uzdasi olakšanja jer je stigao dio dana kad roditelji završavaju sa svojim dužnostima i počinje “vrijeme za mene”.

 

Ne pomišljajte da vas osuđujem, ne! Ako to funkcioniše u vašoj porodici onda je super. To samo nije moj slučaj…

 

Moja djeca idu u krevet kasno. Kasno se bude. I to je okej. I ja sam noćna ptica.

 

Oko dva ujutru sam najkreativnija. Uspješna sam autorka i tad se najbolje koncentrišem na pisanje.

 

Djeca vole naše večeri. Svi smo opušteni poslije dosta prenatrpanih dana i te sate provodimo čitajući zajedno ili gledamo filmove. Nekad crtamo ili igramo igre. To je uvijek posebno vrijeme.

 

Počeli smo tako kada sam čula za druge porodice koje žive po svojim pravilima. Prvo sam mislila da su sigurno ludi.

 

Ali što sam više mislila o tome, više mi je imalo smisla. Odavno sam naučila da su djeca često mnogo sposobnija nego što mi mislimo i mogu jako dobro da prepoznaju svoje potrebe. Ovo je samo bio sljedeći korak ka tome.

 

Na početku smo imali nekoliko teškoća.

 

Moje najstarije dijete je odlučilo da nikada više neće spavati. Vodila sam ga, naučila kako da prepozna svoje znake pospanosti, i ukazala mu na to šta se desi kad ostane budan predugo.

 

Nisam se udaljila od svoje djece ili prestala da im budem roditelj jer nismo imali vreme za odlazak u krevet. Bilo je dosta rada i podrške i vođenja kroz sve to. (Zapravo za mene je odlazak u krevet u sedam uveče bio mnogo lakši. Ali lakše nije uvek i najbolje).

PROČITAJTE  NE ZABORAVITE: Samo pet minuta vaše pažnje djetetu znači mnogo

 

Gotovo smo eliminisali kontrolu i prisilu. I ubrzo su svi ušli u svoj prirodni biloški ritam.

 

Sad su moji sinovi stariji i uglavnom sami odlučuju kada će spavati i kada će se buditi.

 

Sjedim sa svojim djevojčicama dok se uspavljuju, pjevam, slušam podkaste, čitam knjige dok ne otplove. To su predivni, ušuškani trenuci ispunjeni mirom i ljubavlju.

 

Moj sin je prošao kroz isti proces dok nije napunio osam godina i shvatio da nije umoran sve dok ja ne počnem da radim. To je u redu – sad se igra u svojoj sobi dok ne zaspi. Obožava taj mir, vrijeme apsolutne tišine.

 

Vjerovatno je to naslijedio od mene.

 

“Bez ekrana” je jedini limit u našoj porodici jer smo shvatili da ne mogu da se fokusiraju na govor tijela kad su zauzeti na ekranima. Sada isključe sve kada se umore i onda se igraju ili čitaju dok ne budu spremni za spavanje.

 

Odlazak u krevet se obično dešava između devet uveče i jedan ujutru.

 

Budimo se svi u različito vrijeme u zavisnosti od toga šta ko ima od obaveza. Ako moramo negdje da budemo ili ako smo ranije zaspali – budimo se ranije. Ako smo kod kuće i nemamo planove, spavamo do kasno.

 

Jednostavno je.

 

Spavamo kad smo umorni.

 

Sviđa mi se sloboda koju smo tako dobili.

 

Volim naše slobodne živote.-

 

(nova.rs)

 

Autor: Z. K.

Gej pingvini ukrali jaja lezbijskom paru pingvina i uzrokovali pravi haos

Šokantan slučaj u Krajini: 62-godišnjak uhapšen zbog bludnih radnji nad četiri djevojčice